Ugljen disulfid
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Methanedithione
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.000.767 |
EC broj | 200-843-6 |
KEGG[1] | |
RTECS | FF6650000 |
UNII | |
UN broj | 1131 |
| |
Svojstva | |
CS2 | |
Molarna masa | 76,139 g/mol |
Agregatno stanje | bezbojna tečnost neprečišćena: svetlo-žuta |
Miris | hloroform (čist) loš zadah (industrijski) |
Gustina | 1,261 g/cm3 |
Tačka topljenja | −1.108 °C (−1.962 °F; −835 K) |
Tačka ključanja | 463 °C (865 °F; 736 K) |
2,9 g/kg (20°C) | |
Rastvorljivost | rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl4 |
Indeks refrakcije (nD) | 1,6295 |
Viskoznost | 0,363 |
Struktura | |
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | Linearan |
Dipolni moment | nula |
Opasnosti | |
GHS grafikoni | [4] |
GHS signalna reč | Opasnost |
H225, H315, H319, H361, H372[4] | |
P210, P281, P305+351+338, P314[4] ICSC 0022 | |
EU klasifikacija (DSD)
|
F T Xi |
R-oznake | R11, R36/38, R48/23, R62, R63 |
S-oznake | (S1/2), S16, S33, S36/37, S45 |
Inhalaciona opasnost | Iritant |
Opasno za oči | Iritant |
Opasno za kožu | Iritant |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | −43 °C (−45 °F; 230 K)[7] |
102 °C (216 °F; 375 K)[7] | |
Eksplozivni limiti | 1.3%-50%[5] |
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (LD50)
|
3188 mg/kg (pacov, oralno) |
LC50 (LC50)
|
>1670 ppm (pacov, 1 hr) 15500 ppm (pacov, 1 hr) 3000 ppm (pacov, 4 hr) 3500 ppm (pacov, 4 hr) 7911 ppm (pacov, 2 hr) 3165 ppm (miš, 2 hr)[6] |
LCLo (LCLo)
|
4000 ppm (čovek, 30 min)[6] |
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH): | |
PEL (dozvoljivo)
|
TWA 20 ppm C 30 ppm 100 ppm (30-minuta mak. pik)[5] |
REL (preporučeno)
|
TWA 1 ppm (3 mg/m3) ST 10 ppm (30 mg/m3) [kože][5] |
IDLH (neposredna opasnost)
|
500 ppm[5] |
Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Ugljen-dioksid Karbonil sulfid Ugljen diselenid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS2. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.[8]
Zastupljenost i proizvodnja
[уреди | уреди извор]Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. CS2 se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600 °C koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:[8]
- 2CH4 + S8 → 2CS2 + 4H2S
Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen-dioksidom, CS2 je veoma zapaljiv:
- CS2 + 3O2 → CO2 + 2SO2
Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je približno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.[9] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.[10]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Sigma-Aldrich Co., Carbon disulfide. Retrieved on 2014-05-27.
- ^ а б в г NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0104
- ^ а б „Carbon disulfide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH).
- ^ а б carbon disulfide
- ^ а б Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ „Carbon Disulfide report from IHS Chemical”. Приступљено 15. 6. 2013.
- ^ „Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com”. Приступљено 15. 6. 2013.